Kada istraživači otkriju da su dve stvari povezane, uvek sledi važno pitanje: da li jedna zaista uzrokuje drugu?

Na primer, ljudi sa niskim nivoom vitamina D mogu imati veći rizik od razvoja određenih bolesti. Pojedinci sa gojaznošću često imaju izmenjene nivoe tiroidnih hormona. Pacijenti sa autoimunskim bolestima štitne žlezde često imaju i druga stanja povezana sa imunitetom.

Ali da li su ovi odnosi zaista uzročni, ili su to jednostavno korelacije pod uticajem drugih faktora kao što su životni stil, starost, ishrana ili osnovna zdravstvena stanja?

Razlikovanje korelacije od uzročnosti jedan je od najvećih izazova u medicinskim istraživanjima. Tu se Mendelska randomizacija (MR) pojavila kao moćan alat u modernoj genetskoj epidemiologiji.

Zašto opservacione studije nisu dovoljne

Tradicionalne opservacione studije mogu identifikovati asocijacije između potencijalnog faktora rizika (nazvanog izloženost) i bolesti (ishoda). Međutim, ove asocijacije mogu biti pod uticajem konfuzornih faktora ili obrnute uzročnosti.

Zamisli da istraživači primete da ljudi sa nižim nivoom tiroidnih hormona takođe imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Da li smanjena funkcija štitaste žlezde povećava kardiovaskularni rizik? Ili drugi faktori, kao što su gojaznost, fizička neaktivnost, upotreba lekova ili hronične bolesti, utiču i na funkciju štitaste žlezde i na bolesti srca?

Slično tome, ako pacijenti sa određenom bolešću imaju niže koncentracije vitamina D, ne možemo odmah zaključiti da je nedostatak vitamina D uzrokovao bolest. Sama bolest može smanjiti nivo vitamina D, ili na oba mogu uticati potpuno različiti faktori.

Randomizovane kontrolisane studije (RKS) smatraju se zlatnim standardom za utvrđivanje uzročnosti jer se učesnici nasumično raspoređuju u različite intervencije. Nažalost, RKS su često skupe, dugotrajne, a ponekad ih je nemoguće ili neetično sprovesti.

Mendelska randomizacija nudi elegantnu alternativu.

Šta je Mendelska randomizacija?

Mendelska randomizacija je statistička metoda koja koristi prirodno nastale genetske varijacije za istraživanje da li je uočena asocijacija između faktora rizika i bolesti verovatno uzročna.

Metoda se zasniva na jednostavnom biološkom principu koji je prvi opisao Gregor Mendel: genetske varijante se nasumično nasleđuju od roditelja pri začeću. Ova prirodna nasumična alokacija podseća na proces randomizacije koji se koristi u kliničkim ispitivanjima.

Ovaj koncept je ilustrovan na Slici 1. Dok su učesnici u randomizovanim kontrolisanim studijama nasumično raspoređeni u intervencione ili kontrolne grupe od strane istraživača, pojedinci u studijama Mendelske randomizacije su prirodno „alocirani“ na različite nivoe izloženosti kroz nasumično nasleđivanje genetskih varijanti pri začeću.

Ova prirodna randomizacija pomaže u minimiziranju konfuzije i omogućava istraživačima da ispitaju uzročne veze koristeći opservacione podatke.

Budući da su genetske varijante dodeljene pre rođenja, na njih generalno ne utiču životni stil, izloženost okolini, progresija bolesti ili većina konfuzornih faktora koji se sreću u opservacionim studijama.

U Mendelskoj randomizaciji, genetske varijante povezane sa izloženošću služe kao instrumentalne varijable (ili genetski instrumenti) koje omogućavaju istraživačima da procene uzročni efekat te izloženosti na ishod bolesti.

Slika 1. Mendelska randomizacija kao prirodni analog randomizovane kontrolisane studije. U randomizovanim kontrolisanim studijama, učesnici su nasumično raspoređeni u intervencione ili kontrolne grupe od strane istraživača. U Mendelskoj randomizaciji, nasumična alokacija genetskih varijanti pri začeću stvara grupe koje su generalno uravnotežene u pogledu konfuzornih faktora, omogućavajući istraživanje uzročnih veza korišćenjem opservacionih podataka. Adaptirano iz Davey Smith & Ebrahim (2005).

Kako funkcioniše Mendelska randomizacija?

Osnovni koncept je jednostavan.

Prvo, istraživači identifikuju genetske varijante koje su snažno povezane sa specifičnom izloženošću, kao što su:

• tireostimulišući hormon (TSH)
• slobodni tiroksin (fT4)
• nivoi vitamina D
• indeks telesne mase
• koncentracije holesterola
• inflamatorni biomarkeri

Ove varijante se identifikuju kroz velike studije asocijacije na nivou celog genoma (GWAS), često uključujući stotine hiljada učesnika.

Zatim, istraživači ispituju da li su iste genetske varijante takođe povezane sa ishodom bolesti.

Ako genetske varijante koje povećavaju (ili smanjuju) izloženost dosledno dovode do većeg (ili manjeg) rizika od bolesti, to pruža dokaz koji podržava uzročnu vezu.

Drugim rečima, umesto da se pita:

„Da li ljudi sa višim TSH češće razvijaju bolest?“

MR pita:

„Da li ljudi koji su genetski predisponirani da imaju viši TSH tokom života takođe imaju drugačiji rizik od razvoja bolesti?“

Zašto je Mendelska randomizacija toliko moćna?

Jedna od glavnih prednosti MR je njena sposobnost da smanji pristrasnost.

Budući da se genetske varijante nasleđuju pre rođenja:

• obično se ne mogu promeniti bolešću,
• nezavisne su od faktora životnog stila,
• manje su pod uticajem konfuzije nego konvencionalne opservacione studije.

Kao rezultat toga, MR često pruža jače dokaze o uzročnosti nego samo opservaciono istraživanje.

Važno je napomenuti da MR ne zamenjuje u potpunosti randomizovane kliničke studije. Umesto toga, dopunjuje ih pomažući istraživačima da prioritizuju koji su biološki putevi najperspektivniji za dalja istraživanja i potencijalnu terapijsku intervenciju.

Tri osnovne pretpostavke

Da bi Mendelska randomizacija pružila pouzdane uzročne procene, moraju biti ispunjene tri ključne pretpostavke.

1. Relevantnost

Genetske varijante moraju biti snažno povezane sa izloženošću od interesa.

2. Nezavisnost

Genetske varijante ne bi trebalo da budu povezane sa konfuzornim faktorima koji utiču i na izloženost i na bolest.

3. Ograničenje isključenja

Genetske varijante bi trebalo da utiču na bolest samo kroz izloženost koja se proučava, a ne kroz alternativne biološke puteve.

Istraživači rutinski procenjuju ove pretpostavke koristeći niz statističkih analiza osetljivosti, pomažući da se osigura da su zaključci što robusniji.

Mendelska randomizacija u istraživanju štitne žlezde

Mendelska randomizacija je postala sve vredniji alat za razumevanje biologije štitne žlezde.

Istraživači su primenili MR za ispitivanje pitanja kao što su:

• Da li nivoi tiroidnih hormona uzročno utiču na kardiovaskularne bolesti?
• Da li funkcija štitne žlezde utiče na gojaznost ili metabolički sindrom?
• Da li je vitamin D uključen u autoimunske bolesti štitne žlezde?
• Da li funkcija štitne žlezde utiče na zdravlje kostiju ili kognitivni pad?
• Da li su cirkulišući biomarkeri uključeni u razvoj raka štitne žlezde?

Umesto da se oslanjaju isključivo na opservacione asocijacije, MR omogućava istraživačima da utvrde da li ove veze verovatno odražavaju stvarne biološke mehanizme.

Takvi dokazi su posebno vredni pri identifikaciji potencijalnih terapijskih ciljeva ili odlučivanju da li će intervencija verovatno poboljšati ishode pacijenata.

Mendelska randomizacija u projektu InnoThyroGen

U okviru projekta InnoThyroGen, Mendelska randomizacija se koristi za identifikaciju biomarkera i bioloških faktora koji verovatno igraju uzročnu ulogu u bolestima štitne žlezde.

Integracijom velikih podataka studija asocijacije na nivou celog genoma (GWAS) sa naprednim statističkim metodama, MR nam omogućava da razlikujemo varijable koje su samo povezane sa bolešću štitne žlezde od onih koje verovatnije direktno doprinose razvoju bolesti.

Ove informacije su posebno vredne za razvoj integrisanog alata za predviđanje rizika od bolesti štitne žlezde koji se razvija u okviru InnoThyroGen projekta.

Umesto da se biomarkeri biraju isključivo na osnovu opservacionih asocijacija, MR pomaže u prioritizaciji varijabli sa dokazima o uzročnosti za uključivanje zajedno sa poligenskih skorovima rizika (PRS) i kliničkim karakteristikama.

Kombinovanje genetske predispozicije zabeležene PRS-om sa uzročno relevantnim biomarkerima ima potencijal da poboljša predviđanje rizika, podrži raniju identifikaciju pojedinaca sa povećanim rizikom i doprinese personalizovanijim pristupima prevenciji i lečenju bolesti štitne žlezde.

Zajedno, Mendelska randomizacija i poligenski skorovi rizika čine komplementarne komponente analitičkog procesa InnoThyroGen projekta, pružajući dokaze potrebne za razvoj robusnog i klinički relevantnog integrisanog alata za predviđanje rizika.

Pogled unapred

Brzi rast javno dostupnih genetskih skupova podataka transformisao je Mendelsku randomizaciju u jedan od najčešće korišćenih pristupa u genetskoj epidemiologiji.

Danas istraživači mogu ispitati hiljade potencijalnih uzročnih veza koristeći podatke iz međunarodnih biobanaka i kolaborativnih studija asocijacije na nivou celog genoma koje uključuju stotine hiljada – ili čak milione – učesnika.

Kako se ovi resursi nastavljaju širiti, Mendelska randomizacija će igrati sve važniju ulogu u identifikaciji mehanizama bolesti, vođenju razvoja lekova i unapređenju precizne medicine.

Za projekte kao što je InnoThyroGen, to znači prelazak sa identifikacije jednostavnih asocijacija ka razumevanju zašto se bolesti razvijaju i koji biološki putevi nude najveći potencijal za prevenciju, dijagnozu i lečenje.

Na kraju, Mendelska randomizacija pomaže istraživačima da odgovore na jedno od najfundamentalnijih pitanja u medicini: šta zaista uzrokuje bolest?

Autor: Nikolina Pleić (Univerzitet u Splitu, Medicinski fakultet)

Ključne reference

1. Davey Smith G, Ebrahim S. „Mendelska randomizacija“: može li genetska epidemiologija doprineti razumevanju ekoloških determinanti bolesti? International Journal of Epidemiology. 2003;32(1):1–22. https://doi.org/10.1093/ije/dyg070
2. Davey Smith G, Hemani G. Mendelska randomizacija: genetska sidra za uzročno zaključivanje u epidemiološkim studijama. Human Molecular Genetics. 2014;23(R1):R89–R98. https://doi.org/10.1093/hmg/ddu328
3. Davies NM, Holmes MV, Davey Smith G. Čitanje studija Mendelske randomizacije: vodič, rečnik i kontrolna lista za kliničare. BMJ. 2018;362:k601. https://doi.org/10.1136/bmj.k601
4. Lawlor DA, Harbord RM, Sterne JAC, Timpson N, Davey Smith G. Mendelska randomizacija: korišćenje gena kao instrumenata za uzročno zaključivanje u epidemiologiji. Statistics in Medicine. 2008;27:1133–1163. https://doi.org/10.1002/sim.3034

The post Mendelska randomizacija: Korišćenje genetike za otkrivanje uzroka bolesti appeared first on InnoThyroGen EU projekat.

Projekat InnoThyroGen će biti domaćin predstojećeg onlajn vebinara pod nazivom „Sistematski pregledi korak po korak: Pretvaranje pitanja u pouzdane dokaze“, koji će održati dr Andrea Gelemanović (Medicinski fakultet Univerziteta u Splitu).

Vebinar će se održati 6. maja 2026. u 14:00 (CEST) i otvoren je za istraživače, studente i sve zainteresovane učesnike.

Od istraživačkih pitanja do pouzdanih dokaza

Sesija će pružiti strukturiran pregled ključnih koraka u dizajniranju i sprovođenju sistematskih pregleda i meta-analiza. Učesnici će dobiti uvid u to kako da formulišu precizna istraživačka pitanja, razviju sveobuhvatne strategije pretraživanja, procene kvalitet studija i sintetizuju nalaze u snažne zaključke zasnovane na dokazima.

Alati, okviri i uobičajeni izazovi

Pored toga, na vebinaru će biti predstavljeni široko korišćeni alati i okviri kao što su PROSPERO, PRISMA i Cochrane baza sistematskih pregleda, uz osvrt na uobičajene izazove uključujući pristrasnost pri objavljivanju i ponovljivost.

Podrška razmeni znanja unutar projekta InnoThyroGen

Prvobitno održan kao deo serije internih radionica projekta InnoThyroGen, ovaj vebinar je sada dostupan široj publici kako bi se podržala razmena znanja i ojačali istraživački kapaciteti u oblasti medicine zasnovane na dokazima.

👉 Registruj se ovde: https://events.teams.microsoft.com/event/1fe00d6d-e6ab-4847-b0cb-f54a73a727d9@87a0831f-e02e-499b-9c7f-1eabc7c9c06b

The post InnoThyroGen vebinar o sistematskim pregledima i meta-analizama appeared first on InnoThyroGen EU projekat.

Dana 20. aprila 2026. godine, Split je bio domaćin javnog događaja posvećenog zdravlju štitne žlezde pod nazivom:
„Savremena dijagnostika i lečenje najčešćih bolesti štitne žlezde“, nakon čega je usledio okrugli sto „Štitna žlezda: Vaš centar za kontrolu energije“.

Događaj je organizovala Akademija medicinskih znanosti Hrvatske – Podružnica Split (AMZH Split) u suorganizaciji sa Hrvatskim lekarskim zborom – Podružnica Split (HLZ Split) i Centrom za kulturu i celoživotno obrazovanje „Zlatna vrata“.

Okupio je zdravstvene radnike, istraživače, studente, predstavnike pacijenata i širu javnost.
Istovremeno, događaj je imao za cilj podizanje svesti o bolestima štitne žlezde i promociju personalizovanih pristupa lečenju.

Od predavanja do okruglog stola: Strukturiran program

Program je započeo javnim predavanjem koje je organizovala AMZH Split u saradnji sa HLZ Split i „Zlatnim vratima“.

Najpre je doc. dr Dubravka Brdar održala predavanje o savremenoj dijagnostici i lečenju bolesti štitne žlezde.
Objasnila je trenutne kliničke pristupe, od laboratorijskih ispitivanja do imidžing dijagnostike i opcija terapije.
Pored toga, istakla je važnost personalizovane medicine i ulogu genetike u donošenju odluka o lečenju.

Nakon predavanja, događaj je nastavljen okruglim stolom „Štitna žlezda: Vaš centar za kontrolu energije“.
Ova diskusija je organizovana u sklopu Festivala nauke 2026. u saradnji sa:

• Akademijom medicinskih znanosti Hrvatske – Podružnica Split
• Nastavnim zavodom za javno zdravstvo Splitsko-dalmatinske županije
• Sveučilišnim odeljenjem zdravstvenih studija Univerziteta u Splitu
• Medicinskim fakultetom Univerziteta u Splitu

Okupljanje stručnjaka i zainteresovanih strana

Okrugli sto je okupio stručnjake i zainteresovane strane iz različitih oblasti, uključujući kliničare, istraživače i predstavnike pacijenata.

U diskusiji su učestvovali:

• doc. dr Dubravka Brdar (KBC Split)
• prof. dr Tatijana Zemunik (Medicinski fakultet Univerziteta u Splitu)
• dr Nikolina Pleić (Medicinski fakultet Univerziteta u Splitu)
• Volga Družijanić (predstavnica pacijenata)

Moderator sesije bila je: prof. dr Anamarija Jurčev Savičević (Nastavni zavod za javno zdravstvo Splitsko-dalmatinske županije)

Učesnici su razgovarali o ključnim temama kao što su rano otkrivanje, putevi lečenja i svest javnosti.
Štaviše, diskusija je stvorila prostor za otvorenu razmenu između nauke, zdravstva i društva.
Kao rezultat toga, podstaknut je dijalog i međusobno razumevanje.

Podizanje svesti kroz angažovanje javnosti

Događaj je takođe privukao medijsku pažnju i dopreo do šire publike izvan samog mesta održavanja.
Ovo je posebno važno jer bolesti štitne žlezde pogađaju značajan deo populacije.

Predstavljanjem naučnog znanja na pristupačan način, događaj je pomogao građanima da bolje razumeju sopstveno zdravlje.
Istovremeno, podstakao je ranu dijagnozu i proaktivno upravljanje zdravljem.

Uticaj InnoThyroGen događaja o štitnoj žlezdi u Splitu

Događaj je doneo nekoliko važnih ishoda:

• povećana svest o zdravlju štitne žlezde među opštom populacijom
• snažnija razmena znanja između zdravstvenih radnika i istraživača
• promocija personalizovane medicine i genetičkih pristupa
• poboljšana vidljivost projekta InnoThyroGen na lokalnom nivou
• angažovanje više grupa zainteresovanih strana

Shodno tome, InnoThyroGen događaj o štitnoj žlezdi u Splitu podržao je ciljeve diseminacije i angažovanja javnosti.

Zaključak

Splitski događaj o štitnoj žlezdi uspešno je kombinovao stručno znanje sa angažovanjem javnosti.
Kroz predavanja i diskusiju, istaknuti su i izazovi i mogućnosti u nezi štitne žlezde.

Kao rezultat toga, InnoThyroGen događaj o štitnoj žlezdi u Splitu predstavlja važan korak ka boljoj svesti, ranijoj dijagnozi i personalizovanijem lečenju.

Ostanite povezani

Pratite nas za više događaja i novosti.
Zapratite InnoThyroGen na mrežama LinkedIn, X, Facebook i Instagram kako biste ostali informisani.

The post InnoThyroGen događaj o štitnoj žlezdi u Splitu: Savremena dijagnostika i perspektive pacijenata appeared first on InnoThyroGen EU projekat.

Dana 19. marta 2026., Forum pacijenata Srbije (FPS) organizovao je ko-dizajn radionicu u Beogradu pod nazivom:
„Put pacijenta kod bolesti štitaste žlezde – od dijagnoze do lečenja.“

Radionica je okupila pacijente, zdravstvene radnike, istraživače i zainteresovane strane kako bi razgovarali o izazovima u upravljanju oboljenjima štitaste žlezde u stvarnom životu.
Istovremeno, cilj događaja bio je jačanje dijaloga i unapređenje zdravstvene prakse kroz pristup personalizovane medicine.

Radionica zajedničkog dizajna projekta InnoThyroGen u Beogradu: Strukturisani dijalog

Radionica je pratila strukturisani program koji je kombinovao iskustva pacijenata sa kliničkim i naučnim perspektivama.

Prvo, učesnici su podelili svoja lična iskustva, fokusirajući se na rane simptome, put do dijagnoze i izazove u lečenju.
Drugo, medicinski stručnjaci su predstavili kliničku perspektivu, ističući ograničenja sistema i mogućnosti za unapređenje.

Na kraju, zajednička diskusija omogućila je učesnicima da identifikuju ključne nedostatke i istraže moguća rešenja.
Ovaj format obezbedio je da glasovi pacijenata i stručno znanje budu podjednako zastupljeni.

Ključni izazovi na putu pacijenta

Tokom diskusije identifikovano je nekoliko važnih izazova:

• dugo vreme čekanja na dijagnozu i konsultacije sa specijalistima
• ograničen pristup endokrinolozima, posebno van većih gradova
• kašnjenja u postizanju stabilne i efikasne terapije

Ovi problemi jasno pokazuju potrebu za efikasnijim zdravstvenim putevima i boljom koordinacijom unutar sistema.

Rano otkrivanje i uloga primarne zdravstvene zaštite

Učesnici su naglasili važnost rane dijagnoze i prevencije.
Pored toga, istakli su ulogu primarne zdravstvene zaštite u prepoznavanju simptoma i usmeravanju pacijenata ka specijalističkoj nezi.

Štaviše, postoji snažna potreba za poboljšanjem javne svesti i edukacije.
Skrining inicijative, kao što su kampanje ultrazvuka štitaste žlezde, identifikovane su kao veoma efikasne i tražene.

Personalizovana medicina i uloga projekta InnoThyroGen

Ključni deo diskusije fokusirao se na genetiku i personalizovanu medicinu.
Učesnici su prepoznali potencijal genetskog testiranja za ranije otkrivanje, procenu rizika i prilagođene pristupe lečenju.

Važno je istaći da je planirani pilot genetski test u okviru projekta InnoThyroGen istaknut kao veliki korak napred.
Ova inicijativa podržava prelazak ka personalizovanijim i preciznijim zdravstvenim rešenjima.

Perspektiva pacijenta i sistemi podrške

Radionica je takođe istakla važnost uključivanja pacijenata u donošenje zdravstvenih odluka.
Pored toga, uloga pacijentskih organizacija i psihološke podrške prepoznate su kao suštinske.

Ovi elementi doprinose boljim ishodima lečenja i poboljšanom kvalitetu života pacijenata.
Stoga, jačanje sistema podrške pacijentima ostaje ključni prioritet.

Od diskusije do preporuka

Na osnovu razmene, identifikovano je nekoliko praktičnih preporuka:

• poboljšati pristup specijalističkoj nezi i smanjiti vreme čekanja
• ojačati ulogu primarne zdravstvene zaštite u ranom otkrivanju
• unaprediti edukaciju javnosti i pacijenata
• razviti preventivne programe i skrining inicijative
• podržati upotrebu genetskog testiranja za personalizovano lečenje
• aktivnije uključiti pacijente u donošenje odluka
• poboljšati prikupljanje podataka i zdravstvene registre

Ove preporuke pružaju jasan plan za buduća unapređenja u upravljanju oboljenjima štitaste žlezde.

Uticaj radionice zajedničkog dizajna projekta InnoThyroGen u Beogradu

Radionica je ostvarila snažne rezultate u nekoliko oblasti:

• vredni uvidi u stvarna iskustva pacijenata
• jasna identifikacija izazova na nivou sistema
• praktične preporuke za unapređenje zdravstvenih puteva
• povećana vidljivost projekta InnoThyroGen
• ojačana saradnja između pacijenata, kliničara i istraživača

Pored toga, događaj je postigao značajnu medijsku pokrivenost, pri čemu je više onlajn publikacija istaklo važnost rane dijagnoze i personalizovane medicine.

Shodno tome, radionica zajedničkog dizajna projekta InnoThyroGen u Beogradu direktno je doprinela angažovanju zainteresovanih strana, diseminaciji i dugoročnom uticaju projekta.

Zaključak

Radionica zajedničkog dizajna u Beogradu pokazala je vrednost kombinovanja iskustva pacijenata sa kliničkom ekspertizom.
Kroz otvoren dijalog i strukturisanu diskusiju, događaj je identifikovao ključne izazove i predložio konkretna rešenja.

Kao rezultat toga, radionica zajedničkog dizajna projekta InnoThyroGen u Beogradu predstavlja važan korak ka pristupima usmerenim na pacijenta i personalizovanijim pristupima u zdravstvenoj zaštiti štitaste žlezde.

Ostanite povezani

Ostanite u toku sa predstojećim konsultacijama i aktivnostima projekta.
Pratite InnoThyroGen na LinkedIn, X, Facebook i Instagram kako biste ostali informisani i uključili se.

The post Radionica zajedničkog dizajna projekta InnoThyroGen u Beogradu: Razumevanje puta pacijenta kod oboljenja štitaste žlezde appeared first on InnoThyroGen EU projekat.

Dana 7. marta 2026. godine, Splitska Riva je bila domaćin javnog naučnog događaja Znanost u prolazu.
Događaj je organizovalo Udruženje Znanost u prolazu uz podršku evropske inicijative Nauka dolazi u grad 2026.

Cilj mu je bio da približi nauku građanima kroz kratka predavanja i direktnu interakciju sa istraživačima.
Kao rezultat toga, posetioci svih uzrasta imali su priliku da se angažuju sa naukom na otvoren i pristupačan način.

InnoThyroGen na Znanost u prolazu: Objašnjavanje nauke svakodnevnim jezikom

Na događaju su dr Nikolina Pleić i dr Andrea Gelemanović sa MEFST-a predstavile projekat InnoThyroGen.
Održale su kratka predavanja namenjena široj publici, fokusirajući se na to kako nam moderna nauka pomaže da razumemo zdravlje i bolesti.

Prvo, dr Pleić je predstavila „Kako nam statistika i genetika pomažu da razumemo bolesti štitne žlezde.“
Objasnila je kako se veliki skupovi podataka, uključujući hormonalne, kliničke i genetske podatke, analiziraju korišćenjem modernih statističkih metoda.
Pored toga, pokazala je kako ovi pristupi pomažu u otkrivanju obrazaca bolesti, proceni individualnog rizika i podršci personalizovanom lečenju.

Štaviše, ove koncepte je direktno povezala sa projektom InnoThyroGen, čineći složena istraživanja lakšim za razumevanje.

Od podataka do otkrića: Druga perspektiva

U drugom predavanju, dr Andrea Gelemanović je predstavila „Skrivene obrasce zdravlja i bolesti.“
Fokusirala se na to kako bioinformatika i računarska biologija otkrivaju molekularne obrasce povezane sa starenjem i hroničnim stanjima.

Nadalje, objasnila je kako kombinovanje bioloških podataka sa naprednom analitikom može podržati raniju dijagnozu.
Istovremeno, ovaj pristup omogućava personalizovanije strategije prevencije.

Kao rezultat toga, publika je stekla jasnije razumevanje kako nauka zasnovana na podacima oblikuje modernu zdravstvenu zaštitu.

Otvoreni dijalog i angažovanje javnosti

Jedna od ključnih snaga događaja bila je direktna interakcija između naučnika i građana.
Posetioci su postavljali pitanja, delili svoja gledišta i učestvovali u neformalnim diskusijama sa istraživačima.

Ovaj otvoreni format pomogao je u rušenju barijera između nauke i javnosti.
Pored toga, pokazao je da se složene teme poput genomike i personalizovane medicine mogu saopštiti na jednostavan i razumljiv način.

Uticaj InnoThyroGen-a na Znanost u prolazu

Učešće na događaju donelo je nekoliko važnih ishoda:

• povećana vidljivost projekta InnoThyroGen među širom javnošću
• poboljšano razumevanje genomike, nauke o podacima i personalizovane medicine
• snažno angažovanje građana svih starosnih grupa
• direktna komunikacija između istraživača i javnosti
• promocija nauke kao pristupačne i relevantne za svakodnevni život

Kao posledica toga, InnoThyroGen na Znanost u prolazu doprineo je jačanju poverenja javnosti u nauku i podizanju svesti o modernim pristupima zdravstvenoj zaštiti.

Zaključak

Znanost u prolazu uspešno je pokazala kako se nauka može izneti iz laboratorije u javne prostore.
Kroz jasnu komunikaciju i otvoreni dijalog, događaj je povezao istraživanje sa svakodnevnim životom.

Stoga, InnoThyroGen na Znanost u prolazu predstavlja važan korak u promovisanju naučne pismenosti i angažovanja javnosti.

Ostanite povezani

Ostanite sa nama za više događaja i novosti o projektu.
Pratite InnoThyroGen na LinkedIn-u, X-u, Facebook-u i Instagram-u kako biste ostali informisani i uključeni.

The post InnoThyroGen na Znanost u prolazu: Donošenje nauke na Splitsku Rivu appeared first on InnoThyroGen EU projekat.

Štitasta žlezda je organ koji se nalazi u donjem prednjem delu vrata. Glavna funkcija štitaste žlezde je proizvodnja trijodtironina (T3) i tiroksina (T4). Hormoni štitaste žlezde su ključni regulatori bazalne potrošnje energije i metabolizma, redovnog razvoja i diferencijacije ćelija, neurorazvojnih procesa u prvim godinama života, linearnog rasta, sastava tela i telesne težine. Normalna funkcija štitaste žlezde regulisana je hipotalamusnim hormonom koji oslobađa tireotropin (TRH), koji stimuliše oslobađanje tireostimulišućeg hormona (TSH) iz hipofize. TSH, zauzvrat, pokreće sintezu i sekreciju hormona štitaste žlezde. Nivoi TSH i TRH rastu kada su nivoi cirkulišućih hormona štitaste žlezde niski, i obrnuto. Koncentracije serumskog TSH i slobodnog tiroksina (FT4) rutinski se koriste za procenu funkcije štitaste žlezde pojedinca u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Slobodni T3 ili slobodni T4 mere aktivni hormon štitaste žlezde koji nije vezan za protein i koji može uticati na telesna tkiva. Ukupni T3 ili ukupni T4 mere vezani i slobodni hormon, na koji mogu uticati nivoi proteina u krvi. Testovi koji mere slobodne hormone preciznije odražavaju funkcionisanje štitaste žlezde.

Česti poremećaji štitaste žlezde: hipotireoza i hipertireoza

Hipotireoza: uzroci, simptomi i lečenje

Hipotireoza je stanje koje karakteriše smanjena proizvodnja i sekrecija hormona štitaste žlezde. Kod primarne hipotireoze, štitasta žlezda ne može da proizvede adekvatne hormone štitaste žlezde. Ređe viđena sekundarna hipotireoza nastaje kao posledica abnormalne funkcije hipofize. Glavni pokazatelj hipotireoidnog stanja je nizak nivo hormona štitaste žlezde i povišen nivo TSH. Najčešći uzrok hipotireoze je Hašimotov tireoiditis. Pacijenti sa hipotireozom zahtevaju doživotnu terapiju nadoknade hormona štitaste žlezde levotiroksinom. Primarni cilj lečenja je obezbeđivanje odgovarajuće dnevne doze hormona štitaste žlezde kako bi se vratila normalna funkcija štitaste žlezde za svakog pojedinačnog pacijenta.

Hašimotov tireoiditis kao uzrok hipotireoze

Hašimotov tireoiditis je autoimuna bolest kod koje disfunkcionalni imuni sistem dovodi do hroničnog oštećenja tkiva štitaste žlezde, nakon čega sledi zamena oštećenih područja ožiljnim tkivom i limfocitima. Ova dijagnoza je češća kod žena, a njena prevalencija raste sa godinama. Bolest karakterišu pozitivna antitela protiv tireoglobulina i tireoidne peroksidaze. Metabolizam se usporava usled pada nivoa hormona. Pacijenti se najčešće žale na umor, lošu koncentraciju i pamćenje, osetljivost na hladnoću, zatvor, povećanje telesne težine, gubitak kose, loše raspoloženje, osećaj gušenja ili stezanja u vratu i nedostatak motivacije.

Hipertireoza: simptomi, rizici i upravljanje

Hipertireoza je stanje prekomerne proizvodnje i sekrecije hormona štitaste žlezde u krv. Glavni pokazatelji su povišeni nivoi hormona štitaste žlezde i smanjen nivo TSH. Ubrzan metabolizam supstanci i nutrijenata u organizmu može dovesti do razvoja drugih zdravstvenih problema nakon dužeg perioda hipertireoze. U većini slučajeva, uzrok hipertireoze je Bazedov-Grejvsova bolest, ali drugi mogući uzroci uključuju multinodularnu toksičnu gušu, toksični adenom i upalu štitaste žlezde. Nelečena hipertireoza može izazvati srčane aritmije, kongestivnu srčanu insuficijenciju, osteoporozu, nepovoljne akušerske ishode i metaboličke poremećaje kao što su povećana potrošnja energije u mirovanju i glukononeogeneza. Lečenje treba da bude usmereno na pacijenta i individualizovano, uzimajući u obzir godine, komorbiditete, težinu hipertireoze, verovatnoću remisije, planove za trudnoću, dostupnu hiruršku ekspertizu i preferencije pacijenta.

Bazedov-Grejvsova bolest i autoimuna hipertireoza

Bazedov-Grejvsova bolest je autoimuni poremećaj koji se češće javlja kod mlađih žena. Manifestuje se difuznim uvećanjem štitaste žlezde, koje može biti praćeno ispupčenim očima. Obeležje bolesti je prisustvo antitela protiv tireoglobulina, tireoidne peroksidaze i TSH receptora. Pacijenti se najčešće žale na lupanje srca, ubrzano varenje, gubitak težine uprkos povećanom apetitu, osećaj vrućine i znojenje, nesanicu, promene u menstrualnom ciklusu i seksualnoj želji, nervozu i drhtanje ruku. Kod pacijenata sa Grejvsovom bolešću, lečenje treba da se fokusira na kontrolu hipertireoze sa očekivanom eventualnom remisijom Grejvsove bolesti antitireoidnim lekovima. Antitireoidni lekovi smanjuju sintezu i sekreciju hormona štitaste žlezde. Kod pacijenata koji ne postignu remisiju, ili kod onih čija hipertireoza uđe u remisiju a zatim se ponovi, treba razmotriti definitivnu terapiju radioaktivnim jodom ili tireoidektomiju.

Multinodularna toksična guša i toksični adenom

Multinodularna toksična guša je bolest koju karakterišu višestruki čvorovi u štitastoj žlezdi koji luče hormone štitaste žlezde prekomerno bez regulacije od strane hipofize. Toksični adenom je vrsta benignog tumora koji na sličan način prekomerno luči hormone štitaste žlezde. Toksična nodularna guša i toksični adenom se uglavnom leče radioaktivnim jodom ili tireoidektomijom.

Tumori štitaste žlezde i rak štitaste žlezde

Tumor je abnormalna akumulacija tkiva. Tumori mogu biti benigni ili maligni. Etiologija karcinoma štitaste žlezde nije u potpunosti razjašnjena. Međutim, poznato je da je veći rizik prisutan kod žena, osoba sa porodičnom istorijom raka, onih koji su bili izloženi radijaciji, i da se češće javlja nakon tridesete godine života.

Benigni tumori štitaste žlezde: folikularni adenom

Folikularni adenom je najčešći epitelni benigni tumor. Javlja se u svim starosnim grupama, ali češće kod mladih odraslih. To su solitarne, sferične formacije prečnika manjeg od 3 cm. Adenomi mogu biti funkcionalni (toksični) ili nefunkcionalni. Funkcionalni adenomi proizvode hormone štitaste žlezde nekontrolisano, bez aktivacije hipofize.

Maligni tumori štitaste žlezde: tipovi i opcije lečenja

Maligni tumori štitaste žlezde su veoma retki i čine oko 1% svih malignih tumora. Mogu biti diferencirani (papilarni i folikularni) ili nediferencirani (medularni i anaplastični). Diferencirane tumorske ćelije liče na normalne ćelije tkiva. Tumori sastavljeni od takvih ćelija bolje reaguju na lečenje. Nediferencirani tumori sastoje se od ćelija koje ne liče na normalno tkivo, pa se ponašaju agresivnije i zahtevaju agresivniji pristup lečenju. Maligni tumori se nešto češće javljaju kod žena, tipično između 30. i 45. godine života. Opcije lečenja određuju se prema tipu i stadijumu raka štitaste žlezde. Hirurško uklanjanje štitaste žlezde je uobičajen pristup. Sve preostale rakove ćelije se zatim leče terapijom radioaktivnim jodom. Nakon hirurškog uklanjanja štitaste žlezde, pacijenti moraju uzimati terapiju nadoknade hormona štitaste žlezde do kraja života kako bi održali normalne fiziološke procese. Spoljašnja zračna terapija može biti opcija za osobe čiji agresivni ili uznapredovali tumori štitaste žlezde ne reaguju na standardnu negu.

Papilarni karcinom štitaste žlezde

Papilarni karcinom je najčešći rak štitaste žlezde. Ovaj tip raka ima najbolju prognozu. Češće se dijagnostikuje pre 40. godine života. Može ostati lokalizovan u žlezdi godinama, ali kod nekih pacijenata metastaze na cervikalne limfne čvorove su već prisutne u trenutku dijagnoze.

Folikularni karcinom štitaste žlezde

Folikularni karcinom je drugi najčešći tip raka štitaste žlezde. Javlja se uglavnom kod osoba srednjih godina i starijih. Ovaj tip raka je agresivniji od papilarnog karcinoma štitaste žlezde, ali takođe ima dobru prognozu za oporavak.

Medularni karcinom štitaste žlezde

Medularni karcinom je redak tip raka štitaste žlezde. Javlja se u srednjem i kasnom odraslom dobu, obično sporadično kao solitarni čvor štitaste žlezde. Prognoza medularnog raka štitaste žlezde obično nije tako povoljna kao kod diferenciranih karcinoma štitaste žlezde.

Anaplastični karcinom štitaste žlezde

Anaplastični karcinom je najređi histološki tip raka štitaste žlezde, ali je izuzetno agresivan. U poređenju sa drugim tipovima karcinoma štitaste žlezde, nažalost ima najlošiju prognozu.

Aktuelna istraživanja i napredak u lečenju bolesti štitaste žlezde

Pošto su poremećaji štitaste žlezde u velikoj meri posledica hektičnog načina života, važno je uvesti neke promene u svakodnevni život pojedinca. U lečenju bolesti štitaste žlezde, pored medikamentozne terapije, naglašava se i značaj pravilne ishrane. Ishrana treba da bude raznovrsna i uravnotežena, uz čestak unos tečnosti. Ne postoji specifična dijetetska terapija za probleme sa štitastom žlezdom, ali se preporučuje mediteranska ishrana, jer se pokazala izuzetno korisnom za širok spektar zdravstvenih problema. Važno je naglasiti značaj konzumiranja minimalno prerađene hrane ili izbegavanja industrijski pripremljene hrane koja je obilna u prodavnicama. Selen i selenoproteini su važni u stvaranju i metabolizmu hormona štitaste žlezde. Imaju antiinflamatorno dejstvo, mogu smanjiti titar antitela tireoidne peroksidaze, imaju pozitivan efekat na hipotireozu i rezultiraju smanjenjem potrebne doze levotiroksina.

Pored postojećih dijagnostičkih metoda, sprovode se dodatna istraživanja u svrhu ranijeg otkrivanja bolesti, personalizovane medicine i boljih metoda lečenja. Istražuje se povezanost različitih inflamatornih parametara sa poremećajima štitaste žlezde kako bi služili kao dodatni dijagnostički alati. Ispituje se i uključenost različitih gena u bolestima štitaste žlezde, što bi moglo biti korisno u personalizovanom pristupu pacijentima u budućnosti. Razvijeno je nekoliko međunarodnih sistema stratifikacije rizika čvorova štitaste žlezde zasnovanih na ultrazvuku sa ciljem smanjenja nepotrebnih biopsija. Istražuju se manje invazivne alternative operaciji za rak štitaste žlezde niskog rizika, kao što su aktivno praćenje i minimalno invazivne intervencije. Nove sistemske terapije su sada dostupne za pacijente sa uznapredovalim rakom štitaste žlezde. Napredak ciljane terapije i istraživanja biomarkera kod raka štitaste žlezde predstavlja moguću promenu u terapijskim metodama usmerenim na preciznost i individualizaciju.

Autor: Marija Banović (Poliklinika Leptir)

Reference

1. Patil N, Rehman A, Anastasopoulou C, et al. Hypothyroidism. [Updated 2024 Feb 18]. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; 2025 Jan-. Available from: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK519536/
2. Mathew P, Kaur J, Rawla P. Hyperthyroidism. [Updated 2023 Mar 19]. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; 2025 Jan-. Available from: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK537053/
3. Guo M, Sun Y, Wei Y, Xu J and Zhang C. (2024) Advances in targeted therapy and biomarker research in thyroid cancer. Front. Endocrinol. 15:1372553. doi: 10.3389/fendo.2024.1372553
4. Brčić L, Barić A, Gračan S, Brdar D, Torlak Lovrić V, Vidan N, Zemunik T, Polašek O, Barbalić M, Punda A, Boraska Perica V. (2016): Association of established thyroid peroxidase autoantibody (TPOAb) genetic variants with Hashimoto’s thyroiditis, Autoimmunity, DOI: 10.1080/08916934.2016.1191475

The post Bolesti štitaste žlezde: simptomi, uzroci, dijagnoza i lečenje appeared first on InnoThyroGen EU projekat.

Od 28. do 29. januara 2026., London je bio domaćin 11. izdanja Festivala genomike i biodata, jednog od vodećih globalnih događaja u genomici i zdravstvenoj zaštiti zasnovanoj na podacima.
Festival je okupio naučnike, kliničare, predstavnike industrije i inovatore iz celog sveta.

Tokom ovog događaja, Marina Jelovac (IMGGE) je predstavljala projekat InnoThyroGen i doprinela njegovoj međunarodnoj vidljivosti.

InnoThyroGen na Festivalu genomike i biodata: Naučni doprinos

Kao deo naučnog programa, Marina Jelovac je predstavila poster pod naslovom:
„Akcioni farmakogenomski pejzaž srpske populacije.“

Njen rad je bio fokusiran na farmakogenomiku i njen potencijal da podrži personalizovanu medicinu.
Pored toga, prezentacija je istakla kako podaci specifični za populaciju mogu poboljšati odluke o lečenju i ishode pacijenata.

Nadalje, poster je pružio priliku da se projekat InnoThyroGen predstavi visoko relevantnoj publici koja radi u oblasti genomike i precizne zdravstvene zaštite.

Istraživanje trendova u modernim biomedicinskim istraživanjima

Festival je obuhvatio širok spektar tema iz oblasti prirodnih nauka.
Na primer, sesije su se bavile genomskom medicinom, stratifikacijom pacijenata, otkrivanjem lekova, veštačkom inteligencijom i multiomikom.

Stoga su učesnici mogli da istraže aktuelne trendove i buduće pravce u personalizovanoj zdravstvenoj zaštiti.
Istovremeno, događaj je stvorio prostor za razmenu ideja i uspostavljanje novih saradnji.

Uticaj InnoThyroGen-a na Festivalu genomike i biodata

Učešće na festivalu rezultiralo je sa nekoliko važnih ishoda:

• povećana vidljivost projekta InnoThyroGen unutar međunarodne naučne zajednice
• direktne diskusije sa istraživačima i profesionalcima iz različitih disciplina
• deljenje projektnih materijala i ključnih ciljeva sa globalnom publikom
• jače pozicioniranje InnoThyroGen-a u oblastima genomike i personalizovane medicine

Štaviše, Marina Jelovac je učestvovala u razgovorima o tekućim projektnim aktivnostima i budućim planovima.
Kao rezultat toga, uspostavljene su nove veze sa potencijalnim saradnicima i zainteresovanim stranama.

Povezivanje sa globalnom publikom

Festival je privukao veoma raznoliku publiku.
Među učesnicima su bili naučnici, zdravstveni radnici, farmaceuti, kliničari, studenti, regulatori i stručnjaci iz industrije.

Zbog ove raznolikosti, događaj je pružio jedinstvenu priliku da se projekat predstavi različitim sektorima.
Zauzvrat, ovo je pomoglo jačanju interdisciplinarnog razumevanja i saradnje.

Zaključak

Festival genomike i biodata u Londonu pružio je odličnu platformu za razmenu znanja i uspostavljanje međunarodnih veza.
Kroz aktivno učešće i naučnu prezentaciju, InnoThyroGen na Festivalu genomike i biodata je ojačao svoje globalno prisustvo i podržao tekuću saradnju u personalizovanoj medicini.

Ostanite povezani

Pratite nas za više novosti sa međunarodnih naučnih događaja.
Pratite InnoThyroGen na LinkedIn-u, X-u, Facebook-u i Instagram-u za najnovije vesti i istraživačke aktivnosti.

The post InnoThyroGen na Festivalu genomike i biodata u Londonu appeared first on InnoThyroGen EU projekat.

Dana 30. januara 2026. godine, Zagreb je bio domaćin radionice za zajedničko planiranje pod nazivom „Štitna žlezda – mali organ, velika pitanja: Otvorena diskusija sa medicinskim stručnjacima“.
Događaj je organizovala Hrvatska udruga za bolesti štitnjače (HUBŠ) u okviru projekta InnoThyroGen.

Radionica je okupila pacijente, članove udruženja, zdravstvene radnike, predstavnike medija i širu javnost.
Njen glavni cilj bio je podsticanje otvorenog dijaloga i jačanje uloge pacijenata u savremenoj zdravstvenoj zaštiti.

Istraživanje zdravlja štitne žlezde iz više perspektiva

Program je spojio stručno znanje sa stvarnim iskustvom pacijenata.
Najpre su učesnici prisustvovali seriji predavanja koja su pokrila ključne aspekte bolesti štitne žlezde i njihovog lečenja.

Teme su obuhvatale:

• savremene tehnologije u hirurgiji štitne žlezde
• poremećaje štitne žlezde tokom trudnoće
• podršku pacijentima i uključivanje primarne zdravstvene zaštite
• projekat InnoThyroGen Horizon Europe

Ove prezentacije su pomogle učesnicima da bolje razumeju i kliničke i istraživačke perspektive.
Štaviše, pokazale su kako različite discipline doprinose poboljšanju dijagnostike i lečenja.

InnoThyroGen radionica za zajedničko planiranje u Zagrebu: Doprinosi stručnjaka

Nekoliko stručnjaka je podelilo svoje znanje tokom događaja.
Doc. dr sc. Krešimir Gršić predstavio je napredak u hirurgiji štitne žlezde i objasnio kako nove tehnologije poboljšavaju ishode.
Prof. dr sc. Tomislav Jukić fokusirao se na bolesti štitne žlezde u trudnoći i istakao važnost rane dijagnoze.

Pored toga, dr Jelena Pukšić Haubrih govorila je o podršci pacijentima i ulozi primarne zdravstvene zaštite.
Na kraju, dr Nikolina Pleić predstavila je projekat InnoThyroGen, objašnjavajući njegove ciljeve, strukturu i trenutni napredak.

Kao rezultat toga, učesnici su stekli jasan pregled medicinske prakse i tekućih istraživačkih aktivnosti.

Interaktivna diskusija i angažovanje pacijenata

Nakon predavanja, radionica je prešla u format otvorene diskusije.
Učesnici su se aktivno angažovali sa predavačima, postavljali pitanja i delili sopstvena iskustva.

Ova interakcija je bila posebno važna jer je omogućila direktnu razmenu između pacijenata i stručnjaka.
Takođe, pomogla je u identifikovanju stvarnih problema i očekivanja iz perspektive pacijenata.

Uz to, svi prisutni su popunili anketu o personalizovanoj medicini.
Ova aktivnost pružila je dragocen uvid u svest pacijenata i stavove prema personalizovanoj zdravstvenoj zaštiti.

Uticaj InnoThyroGen radionice za zajedničko planiranje u Zagrebu

Radionica je donela nekoliko važnih rezultata:

• povećanu svest o bolestima štitne žlezde i personalizovanoj medicini
• jače angažovanje između pacijenata i zdravstvenih radnika
• dragocene povratne informacije prikupljene putem ankete
• poboljšanu vidljivost projekta InnoThyroGen
• nove mogućnosti za buduća istraživanja i saradnju

Dodatno, prisustvo televizije OTV pomoglo je da se proširi doseg događaja i dodatno podigne svest javnosti.

Shodno tome, InnoThyroGen radionica za zajedničko planiranje u Zagrebu doprinela je ciljevima diseminacije i angažovanja zainteresovanih strana.

Zašto je zajedničko planiranje važno u savremenoj zdravstvenoj zaštiti

Radionice za zajedničko planiranje igraju ključnu ulogu u premošćivanju jaza između istraživanja i stvarnih potreba pacijenata.
Direktnim uključivanjem pacijenata, projekti poput InnoThyroGen-a mogu bolje razumeti izazove i očekivanja.

Štaviše, ovaj pristup podržava razvoj rešenja koja nisu samo naučno utemeljena, već i praktična i relevantna.
Stoga ovakvi događaji jačaju poverenje i poboljšavaju dugoročne ishode zdravstvene zaštite.

Zaključak

Zagrebačka radionica za zajedničko planiranje uspešno je spojila stručno znanje sa perspektivama pacijenata.
Kroz otvorenu diskusiju i aktivno učešće, događaj je stvorio prostor za učenje, razmenu i saradnju.

Kao rezultat toga, InnoThyroGen radionica za zajedničko planiranje u Zagrebu predstavlja važan korak u izgradnji personalizovanih pristupa zdravstvenoj zaštiti štitne žlezde usmerenih na pacijenta.

Ostanite povezani

Pratite nas za više radionica i novosti o projektu.
Pratite InnoThyroGen na mrežama LinkedIn, X, Facebook i Instagram kako biste ostali informisani i uključili se.

The post InnoThyroGen radionica za zajedničko planiranje u Zagrebu: Štitna žlezda – mali organ, velika pitanja appeared first on InnoThyroGen EU projekat.

Dana 23–24. januara 2026., grad Split bio je domaćin svečanog otvaranja evropske inicijative „Nauka dolazi u grad“.
Ovaj Horizon Europe WIDERA projekat povezuje gradove kao što su Kil, Brest i Split.
Njegov glavni cilj je da ojača poverenje javnosti u nauku i podstakne angažovanje građana.

Tokom ovog događaja, projekat InnoThyroGen aktivno je učestvovao u aktivnostima osmišljenim za širu javnost.
Zahvaljujući tome, nauka je postala pristupačnija, interaktivnija i lakša za razumevanje.

InnoThyroGen na manifestaciji „Nauka dolazi u grad“: Uključivanje svih generacija

Događaj je okupio raznovrsnu publiku, uključujući decu, studente i odrasle zainteresovane za zdravlje i inovacije.
Posetioci su istraživali naučne koncepte kroz jednostavna objašnjenja i interaktivne aktivnosti.

Najpre su učesnici saznali više o genetici i personalizovanoj medicini.
Pored toga, istraživači su objasnili kako životne navike utiču na zdravlje i blagostanje.
Važno je da su sesije pokazale kako genetski, ekološki i faktori životnog stila deluju zajedno.

Pored toga, posetioci su otkrili kako savremene tehnologije omogućavaju precizniju dijagnostiku i lečenje.
To im je pomoglo da razumeju kako nauka direktno utiče na svakodnevni život.

Kako personalizovanu medicinu učiniti lakom za razumevanje

Ključni fokus događaja bio je da se složene teme objasne jasno i pristupačno.
Zato je tim InnoThyroGen predstavio personalizovanu medicinu kao nešto praktično i relevantno.

Posetioci su podstaknuti da razmišljaju o sopstvenim zdravstvenim odlukama.
Istovremeno su saznali kako istraživanja doprinose boljoj prevenciji i lečenju.
Štaviše, sesije su istakle značaj aktivnog učešća u upravljanju zdravljem.

Kao rezultat toga, mnogi učesnici stekli su novu perspektivu o tome kako nauka može da podrži zdraviji život.

Primena i rezultati: Uticaj InnoThyroGen-a na manifestaciji „Nauka dolazi u grad“

Učešće na događaju donelo je nekoliko važnih ishoda:

• Povećana svest o projektu InnoThyroGen među širom javnošću
• Bolje razumevanje genetike i personalizovane medicine
• Jača povezanost između istraživača i građana
• Podsticaj za aktivno uključivanje u lično upravljanje zdravljem
• Veća vidljivost među potencijalnim budućim učesnicima istraživanja i zainteresovanim stranama

Shodno tome, InnoThyroGen na manifestaciji „Nauka dolazi u grad“ podržao je i ciljeve informisanja javnosti i dugoročnog angažovanja.

Izgradnja poverenja kroz interakciju

Direktna interakcija imala je ključnu ulogu tokom celog događaja.
Posetioci su imali priliku da postavljaju pitanja i razgovaraju sa istraživačima.
To je, zauzvrat, pomoglo u izgradnji poverenja i uverenja u naučni rad.

Štaviše, ovakvi događaji stvaraju most između istraživanja i društva.
Pokazuju da nauka nije udaljena, već da je deo svakodnevnog života.

Zaključak

Inicijativa „Nauka dolazi u grad“ uspešno je približila nauku građanima u Splitu.
Kroz interaktivno učenje i otvoreni dijalog, događaj je ojačao razumevanje i interesovanje za savremena istraživanja.
Zato je InnoThyroGen na manifestaciji „Nauka dolazi u grad“ doprineo promociji naučne pismenosti i javnog angažovanja u svim starosnim grupama.

Ostanite povezani

Pratite nas za više aktivnosti usmerenih ka javnosti i novosti o projektu.
Pratite InnoThyroGen na LinkedIn-u, X-u, Facebook-u i Instagram-u kako biste bili informisani i uključili se.

The post InnoThyroGen na manifestaciji „Nauka dolazi u grad“ u Splitu appeared first on InnoThyroGen EU projekat.

Kroz ovaj radni paket, konzorcijum je definisao kako će ključne zainteresovane strane – kliničari, istraživači, pacijenti, industrija, organi javnog zdravlja i kreatori politika – biti uključeni tokom celog projekta kako bi se obezbedio uspešan razvoj, validacija i implementacija rešenja personalizovane medicine.

Svrha WP1

Glavni cilj WP1 bio je stvaranje saradničkog R&I okvira koji omogućava razvoj i usvajanje naprednih personalizovanih alata za negu bolesti štitaste žlezde u Hrvatskoj i Srbiji.

Ovo uključuje:

• mapiranje svih relevantnih grupa zainteresovanih strana,
• definisanje metodologija angažovanja,
• analizu prepreka ekosistema i inovacionog potencijala,
• razvoj zajedničke prekogranične R&I strategije.

Šta je postignuto?

WP1 se sastojao od četiri zadatka – svi su uspešno isporučeni.

T1.1 – Definisanje zainteresovanih strana i metodologija angažovanja

Dizajniran je sveobuhvatan okvir zainteresovanih strana i sprovedene su aktivnosti angažovanja uključujući:

• ankete, intervjue i fokus grupe,
• participativne radionice u Splitu i Beogradu,
• procese ko-kreacije usklađene sa stvarnim zdravstvenim potrebama.

T1.2 – Razvoj baze znanja

Definisana je struktura, putanje sadržaja i dizajn upotrebljivosti za InnoThyroGen bazu znanja, koja će uključivati:

• naučnu literaturu i kliničke uvide,
• regulatorne i etičke smernice,
• zahteve za implementaciju i infrastrukturu.

T1.3 – Mapiranje prepreka i mogućnosti

Potpuna analiza dva nacionalna ekosistema identifikovala je:

• nejednak pristup infrastrukturi za sekvenciranje,
• fragmentaciju genomske ekspertize i HPC kapaciteta,
• praznine u mehanizmima eksploatacije finansiranja i mobilnosti,
• ali i snažne mogućnosti za zajednički rast i sinergiju.

T1.4 – Zajednička prekogranična R&I strategija

Razvijena je jedinstvena strateška mapa puta usklađena sa:

• ciljevima EP PerMed SRIA
• hrvatskim i srpskim strategijama pametne specijalizacije (S3)

Ovo podržava razvoj inovacija i buduće kliničke pilot projekte pod WP4.

Rezultati podneti pod WP1

Zašto je WP1 važan?

WP1 je osnova na kojoj će ceo projekat nastaviti da raste. Omogućava:

• razvoj regionalnog ekosistema personalizovane medicine (WP2),
• izvršavanje pilot projekata u stvarnim kliničkim uslovima (WP4),
• strukturisan transfer znanja i izgradnju kapaciteta (WP3),
• kontinuirano angažovanje pacijenata i krajnjih korisnika (WP6).

Završetkom WP1, InnoThyroGen je sada potpuno spreman da pređe u svoju fazu implementacije i uticaja.

Ostanite povezani

Pratite nas na društvenim mrežama za ažuriranja, događaje i vesti o projektu.

The post WP1 završen: Osnove za prekograničnu izuzetnost personalizovane medicine appeared first on InnoThyroGen EU projekat.